Koncert Portreti i sećanja
Obeležavanje Svetskog dana sećanja na žrtve Holokausta
Jevrejska opština Beograd
27. januar 2018.
Jedan od najznačajnijih elemenata programa Rossi festa upravo je koncert Portreti i sećanja, održan u Jevrejskoj opštini, povodom obeležavanjau Svetkog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Samom koncertu prethodio je istoimeni konkurs za mlade kompozitore, na kojem je izabrano pet dela koja su izvedena na ovom koncertu, pored dela kompozitora kao što je Sergej Prokofjev, ali i naših savremenika - Aleksandra Vujića i Aleksandra Simića, u kojima je zastupljena jevrejska tematika. Na konkursu su odabrana dela: Damjana Jovičina, Juga Konstantina Markovića, Tamar Melani Šalit (Izrael), Stefana Naerca i Vladice Mikićević.
Koncert je organizovan u saradnji sa sledećim učesnicima: Jevrejskim kamernim orkestrom, horom Braća Baruh i solistima: violončelistom Ladislavom Mezei, sopranima Milenom Damnjanović i Minom Gligorić, violinistom Duškom Nikolićem, pijanistom Markom Kovačem, tenorom Robertom Jakinijem (Italija) i klarinetistom Nikolom Đuricom.
Koncertom su dirigovali Stefan Zekić, Dijana Cvetković i Đorđe Perović.
O konkursu Portreti i sećanja
Dela mladih autora prate temu Portreti i sećanja, posvećenu sećanju na događaje tokom Drugog svetskog rata, koji uključuju odavanje pošte žrtvama, pojedincima i kolektivima, ali i hrabrim i pravičnim delima.
Smatramo da će tematika kojom se konkurs, kao i sam festival, bavi, podstaći mlade umetnike u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja, literarnih i drugih dela vezanih za tematiku holokausta, a njihova umetnička dela koja su nastala ovom prilikom postala su sastavni deo repertoara učesnika festivala iz svih zemalja, te će preko proširene programske osnove, umetnici i dalje aktivno nastaviti da čuvaju sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala.
Rosi fest ovakvim načinom delovanja preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture svesti o holokaustu i stvara novu, veoma značajnu, kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih pokoljenja. Cilj ovog koncepta je da putem angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i nacionalnosti (kompozitora, kamernih ansambala, orkestra, instrumentalnih, vokalnih solista svih zemalja - učesnica festivala) podignemo svest o neophodnosti promovisanja obrazovanja, sećanja i istraživanja o holokaustu na najvišem umetničkom nivou.
Damjan Jovičin
(1995, Beograd)
Osnovnu i srednju školu je završio u Prijedoru, a trenutno je na master studijama na Odseku za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Erića. Dobitnik je porudžbine 49. BEMUS-a (2017), kao i prvih nagrada iz kompozicije na Međunarodnom studentskom takmičenju komplementarnog klavira u Nišu (2015), Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Smederevu (2016), Festivalu Isidor Bajić u Novom Sadu (2016), kao i druge nagrade na Konkursu za savremenu kompoziciju Rudolf Bruči u Novom Sadu (2015). Učesnik je međunarodnih festivala i seminara: Time of Music 2017 (Finska), Soundmine 2017 (Belgija), Walden Creative Musicians Retreat 2016 (Dublin, New Hampshire, SAD), Izlog suvremenog zvuka 2015 (Zagreb, Hrvatska), Trstenice Symposium 2015 (Trstenice, Češka), Ruidalsud 2015 (Novi Sad) i BEMUS 2017 (Beograd, Srbija). Pohađao je majstorske kurseve kompozitora: Michael Daugherty, Mark Applebaum, Aleksandra Vrebalov, Osnat Netzer, Wim Hendrickx, Renee Favande See, Nicholas DeMaison, Caroline Malonee, Alessio Sabella, Wolfgang Heiniger, Jeff Beer, Ivo Medek i Dimitris Andrikopoulos. Među ansamble koji su izvodili Damjanovu muziku spadaju: Simfonijski orkestar RTS, ansambl Hermes, Hor RTS, Mivos kvartet, Manojlović kvartet, Zagrebački ansambl flauta, Gudački orkestar FMU, Beogradski gitarski duo i brojni solisti. Njegove kompozicije do sada su izvođene u SAD, Belgiji, Finskoj, Češkoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Psalm, za solo sopran (stihovi Paula Celana)
Paul Celan rođen je kao Paul Atschel, 1920. godine (Černovci, Rumunija), u porodici nemačkih Jevreja. Po ulasku nemačkih trupa u grad, 1941. godine, odveden je na prisilni rad na izgradnji puteva, a godinu dana kasnije njegovi roditelji su transportovani u radni logor Mihailovka. Otac mu umire od tifusa, a majka biva ubijena nakon što je iscrpljena prinudnim radom i to će, kasnije, biti centralni motiv u njegovoj poeziji. Sam Celan biva takođe zatočenik radnog logora u Tabareštiju sve do 1943. godine, kada uspeva da pobegne. Celanovo delo je evropskoj javnosti postalo poznato 1952. godine, kada je pesnik objavio zbirku Mak i pamćenje (Mohn und Gedächtnis), sa pesmom Fuga smrti (Todesfuge), a tema – kako stvarati pesme posle Aušvica - o kojoj se, zajedno sa Adornom, u posleratnoj Nemačkoj razmišljalo, proistekla je iz teme ove Celanove pesme. Njegove želje išle su u pravcu korespodencije / sveze jezika i stvarnosti, unutar čovekove privatne istorije, ka obnovijezika u pravcu njegovih početaka ka shvatanju jezika kao „razgovora“. U tom duhu je napisan i Celanov Psalm, pesma koja se proučava u Jad Vašem Svetskom centru za sećanje na holokaust, a u kojoj je autor pokrenut da iz bolne lične i istorije naroda nađe tajnu (ponovnog) imenovanja Božanskog. Muzika kompozicije je oblikovana kroz filozofsko i emotivno iskustvo poezije.
Jug Konstantin Marković
(1987, Beograd)
Završio je studije kompozicije u klasama Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu, kao i studije arheologije na Filozofskom Fakultetu u Beogradu. Osim u Srbiji, njegova muzika je izvođena u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Islandu, Americi, na koncertima i festivalima kao što su Donauešinger Muziktage (2014) i Festival Eks-an-Provans, za koji je po porudžbini napisao kompoziciju Ultraterreno. Usavršavao se na majstorskim kursevima renomiranih kompozitora kao što su Eno Pope, Mark Andre, Fabien Levi, Džon Koriljano, Rafael Sendo i pohađao seminare i letnje akademije savremene muzike u Darmštatu (47. Internationale Ferienkurse für Neue Musik), Parizu (ManiFeste IRCAM) i Gracu (11. Internationale Komponistenakademie für zeitgenössische Musik) gde je sa renomiranim austrijskim ansamblom za novu muziku Klangforum Wien sarađivao na svojoj kompoziciji Mothertongue. Pobednik je takmičenja kompozitora Anton Matasovski (Beč, 2017; kompozicija Egon, za klavir), dobitnik je prve nagrade na Međunarodnom takmičenju u Hong Kongu (2016; kompozicija Hydra), specijalne nagrade Busan Maru Festivala u Južnoj Koreji (2016; kompozicija Magistralen), nagrade Josip Slavenski (2015; kompozicija Magistralen) i nagrade za najbolju originalnu muziku ArtTrema Ruma Festa (muzika za predstavu EDIT). Aktivan je učesnik rezidencija i programa koje organizuju mreže ENOA, Snape Maltings Music Residencies iz Velike Britanije i TENSO. Jugove kompozicije izvodili su ansambli kao što su Simfonijski orkestar RTS, Gudači Svetog Đorđa, Ansambl Muzičko Gradilište i drugi. Jug veruje u ne-cerebralno i impulsivno bavljenje muzikom koje je lišeno namere i koje je vođeno strašću, a ne predumišljajem. Za horsku kompoziciju Nirvana dodeljena mu je TENZO nagrada za mlade kompozitore za 2017. godinu.
Nirvana, za mešoviti hor
Horsko delo Nirvana komponovano je na istoimeni tekst velikog srpskog pesnika, Vladislava Petkovića Disa. Ova poezija, kao i celokupni lik i delo samog pesnika usko su povezani sa konceptom rata kao takvog i stradanjima i nesrećom koju isti donosi, te i Nirvana prati temu Portreta i sećanja i nedvosmisleno odaje poštu žrtvama rata kojeg je i sam pesnik bio žrtva, utopivši se u Jonskom moru 1917. godine, kada je torpedo udario u brod kojim se Dis prevozio sa fronta. Ova poezija svojom snagom prevazilazi značenje jednog konkretnog konflikta i odnosi se na svaki prošli i budući rat i sve njegove žrtve.
Stefan Naerac
(1992, Beograd)
Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u muzičkoj školi Dr Vojislav Vučković na odseku za harmoniku. Školovanje nastavlja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, najpre na Odseku za etnomuzikologiju, a zatim upisuje studije Kompozicije u klasi profesora Zorana Erića i Branke Popović, gde je trenutno na četvrtoj godini studija. Ovaj mladi autor od početka studija pokazuje interesovanje za različite muzičke žanrove, te se, osim na polju umetničke muzike, oprobava i u domenu filmske muzike. Njegove kompozicije su redovno izvođene na festivalima mladih autora, kao što su KoMA i FESTUM, a neretko se nalaze i repertoarima solističkih koncerata. U septembru 2017. godine, na kongresu muzikologa i teoretičara Modus, Modi, Modality održanom na Evropskom univerzitetu u Nikoziji (Kipar), predstavljena je autorova kompozicija za mešoviti hor Pepela u okviru rada Escalator to Parnassus, u kojem su se autori bavili predočavanjem načina na koji najmlađa generacija naših muzičkih stvaralaca, među kojima je i ovaj mladi kompozitor, percipira vizantijsko i starogrčko nasleđe.
Pugna interior, za gudački orkestar
“Kompozicija Pugna interior za kamerni gudački orkestar, nastala je 2017. godine, na trećoj godini studija kompozicije. U doslovnom prevodu označava unutrašnju borbu ― borbu između dobra i zla i svojevrstan omaž žrtvama rata, žrtvama zla u ovom svetu. Dualizam se ogleda i na muzičkom, formalnom i dramaturškom planu kompozicije. Miran početak, spokoj, koji narušava druga tema i uzburkana atmosfera u središnjem delu kompozicije, da bi se na kraju u trećem delu sukobili svi materijali, ali ovog puta uz atmosferu sa početka i dosta lirskih momenata. Na kraju ― intriga, neizvesnost. Da li je pobedilo dobro ili zlo? Da li se zlo transformisalo? Postavlja se pitanje ― da li smo uopšte svesni šta je dobro, a šta zlo?”
Tamar Melani Šalit
(1990, Jerusalim)
Trenutno završava Osnovne studije kompozicije na Akademiji za muziku i ples u Jerusalimu, u klasi profesora Haima Permonta. Rođena u Jerusalimu, Tamar je naslednica / potomak žrtava holokausta iz Nemačke, Mađarske i Poljske. Kompozitorka piše i izvodi muziku od ranih godina, pevajući u dečijim horovima i usavršavajući pevanje u Srednjoj muzičkoj školi Yellow Submarine u Jerusalimu. Njena kamerna, horska i orkestarska muzika izvođena je od strane različitih ansambala jerusalimske Akademije za muziku i ples, gde studira na Odseku za interdisciplinarnu kompoziciju. Tokom 2015/16 godine, Tamar je živela u Brazilu (Rio da Ženeiro), gde je istraživala afro-brazilsku pop kulturu kroz folklornu muziku i kapoeru, što je uključivalo pevanje, pisanje aranžmana za koncerte, pokret i izvođenje na udaračkim instrumentima. Njene kompozicije i aranžmani izvođeni su na festivalu Sounds of the Desert (ansambl Meitar), na nacionalnoj konferenciji i radionici izraelske narodne pesme na Bar-Ilan Univerzitetu, kao i u okviru projekta Composers Following Memories, Akademije za muziku i ples u Jerusalimu. Učestvovala je na radionicama u Izraelu, na Kritu i u Riu da Ženeiru. U Tamarinoj muzici primetni su uticaji širokog spektra žanrova, od tradicionalen do savremene muzike Zapada, afro-brazilske, mediteranske i izraelske popularne muzike.
Porcelan, za ženski hor i gudački kvintet
(stihovi: Terezija Vineorska)
"Porcelan je baziran na mom poznanstvu sa jednom posebnom i snažnom gospođom, Terezijom Vineorskom, koju sam upoznala tokom projekta Kompozitori prate sećanja, Akademije za muziku i ples u Jerusalimu, a naša snažna veza traje i danas. Terezija mi je ispričala njenu životnu priču kroz fotografije, mape i istorije, a naša posebna veza bila je inspiracija za moje pisanje (ovog dela?), koje je bazirano na nekoliko njenih sećanja na holokaust: “(...) dobiti kašu u belom, čistom, porcelanskom posuđu (...) nakon toliko vremena jedenja stvari koje se jedva mogu nazvati hranom, iz polomljenih delova posuđa koje smo našli u otpacima. Nakon oslobođenja sam osetila toliku radost. Srećom, više nikada neću iskusiti tako snažan osećaj radosti. (…) Mi devojke bismo odlazile da radimo izvan logora u Puašofu (Płaszów), a kad bismo se vratile, čekale bismo da nas prebroje pre nego što bismo se vratile u logor. Jednog zimskog dana, kad smo se vratile, napolju je pljuštala kiša i stražari nisu želeli da izađu napolje. Stajale smo tamo, drhteći na hladnoći, postrojene kako bi nas prebrojali, a suze su nam se u tišini mešale sa kišom (…) Ja sam tada smislila tu pesmu, koju smo, mi devojke, pevale: Da li je bilo vredno toga? Prolaziti kroz ovaj svet? Da li je bilo vredno toga? Poznavati tog nasilnog vojnika? Da li je bilo vredno toga?“ Porcelan je posvećen Tereziji, s ljubavlju."
Vladica Mikićević
(1994, Kragujevac)
Završila je Osnovnu muzičku školu Kosta Manojlović, Odsek za klavir i maturirala na Odseku za muzičku teoriju u Srednjoj muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Trenutno je studentkinja četvrte godine na Odseku za kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi vanr. prof. Tatjane Milošević Mijanović i apsolvent na Odseku za muzičku pedagogiju na istom fakultetu. Tokom školovanja bila je višegodišnji član Dečjeg hora RTS, AKUD Lola i Akademskog hora Collegium musicum. Od nagrada koje je osvojila izdvajaju se dve prve nagrade na kompozitorskom takmičenju za najbolju klavirsku kompoziciju (Smederevo 2016 i 2017) i tri druge nagrade na studentskim takmičenjima iz uporednog klavira (Niš 2015, 2016, Novi Sad 2017). Bila je učesnik klavirske Radionice za novu muziku Branke Parlić i sarađivala je sa profesorom i dekanom Akademije za muziku i ples u Jerusalimu, Jinamom Lefom. Kompozicije su joj izvođene na koncertima, festivalima i projektima kao što su: KoMA (Beograd, 2015, 2016, 2017); Festival studenata Univerziteta umetnosti (Beograd, 2014, 2015, 2016); KozArs (Gradiška, 2017); Letnja umetnička škola (Beograd, 2016); koncert u Kući kralja Petra (Beograd, 2015), Miris stvaranja (Beograd, 2017). Bila je finalista međunarodnog takmičenja kompozitora u čast Antonjina Dvoržaka (IADCC, Prag, 2016, 2017) i saradnik projekta u okviru kojeg je prikazan uticaj starogrčke i vizantijske muzike na stvaralaštvo srpskih kompozitora XX i XXI veka (Kipar, 2017). Član je SOKOJ-a.
Slike sećanja iz Dunavske ulice - elegija za sopran, violinu i klavir
„Slike sećanja iz Dunavske ulice nas vraćaju u period Drugog svetskog rata, vreme u kojem su živeli moji preci, a kojima su posvećeni stihovi pesme. Težište kompozicije su tuga i bol za izgubljenom porodicom, toplinom porodičnim doma i bezbrižnim detinjstvom koje je nestalo u ratnom vihoru, a koje u mom srcu tinja, kroz sećanje preneto mi rečju i slikom. Poslednji stihovi još sećam se, pamtim i ne zaboravljam i sada su sa mnom i sada su ovde u živom sećanju mom je želja da su oni ovde i sada, dok žive kroz naše sećanje.“ Vladica je autorka teksta svoje kompozicije.
