Rossi fest Belgrade

Dirigent Alberto Veronezi, zadobio je ime maestra modernog doba zahvaljujući kombinaciji izuzetnog poznavanja repertoara, izvrsnoj povezanosti sa izvođačima i velikog praktičnog znanja, što sve zajedno čini njegovu sveobuhvatnu delatnost. Svojim uspesima na podijumu i brojnim projektima iza scene, stekao je veliko poštovanje publike iz celog sveta. 

Rođen u Milanu, diplomirao je klavir, kompoziciju i dirigovanje na Konzervatorijumu Đuzepe Verdi u Milanu. Tu osniva Gvido Kanteli orkestar, koji i danas deluje u okviru Konzervatorijuma. U godinama koje slede putuje po svetu i za njegovu karijeru svakako je značajan boravak u Salizburgu (1996.) i Njujorku (1998.). Godine 1999. prvi put diriguje u Teatru Skala u Milanu, kada je imao čast da sarađuje sa tenorom Plasidom Domingom.

Sebe naziva “Pučinijancem” iširom sveta diriguje njegove opere. Veronezi je 1999. godine imenovan za muzičkog direktora festivala Pučini u Tore Del Lagu, gde ne samo da je dirigovao svim operama ovog kompozitora, već je takođe doprineo i izgradnji nove operske kuće. Godine 2013. diriguje Tosku u Šangaju, a nekoliko meseci pre ovog nastupa pozvan je da otvori Veliki Teatar u Tjanđinu, sa istom operom, i to kao prvi Zapadnjak i Italijan koji je angažovan na mestu umetničkog direktora u jednoj sekciji Opere.

Za produkciju opere Boemi, Veronezi je na festivalu osvojio nagradu Abjati, koju dodeljuje italijansko udruženje muzičkih kritičara. Među njegovim nastupima na festivalu 2009. godine našli su se i nova produkcija opere Manon Lesko i koncert sa čuvenim sopranom Angelom Georgiju. 2001. godine Veronezi je imenovan za umetničkog i muzičkog direktora Sicilijanskog simfonijskog orkestra u Palermu, gde izvodi kompletan repertoar simfonija Betovena, Bruknera, Malera i Šostakoviča, ali takođe i ističe italijansku simfonijsku muziku i nastavlja da se bavi savremenim delima. Veronezi je postavljen i za direktora Filharmonije Teatra Comunale u Bolonji., Veronezi je, 2010. godine, imenovan za muzičkog direktora njujorškog operskog orkestra za sezonu 2011/ 2012. Iste godine imenovan je za glavnog direktora Petruzeli fondacije.

Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na završnoj godini doktorskih studija. Prethodno je studirao istoriju umetnosti, kao i industrijski dizajn. Stručno se usavršavao u Italiji, Nemačkoj i Grčkoj.

U sezoni 2015/16. Kraljevska opera Konvent Garden u Londonu angažovala ga je , kao "director on duty" na operi Travijata. Od sezone 2009/10. je angažovan u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu kao reditelj na održavanju i obnavljanju tekućeg repertoara: Karmen, Traviata, Figarova ženidba, Boemi , Bal pod maskama, Ljubavni napitak,  Zaljubljen u tri narandže, Lučija od Lamermura, Adriana Lekuvrer, Don Paskvale, Otelo, Norma i druge.

Od školske godine 2015/16. izabran je u zvanje docenta na Institutu za umetničku igru u Beogradu za užu umetničku oblast  Režija u operi i baletu, a od 2016. godine drži međunarodne majstorske kurseve u Izraelu i Srbiji namenjene operskim pevačima posvećene tumačenju operskog repertoara.

Odabrani projekti: Viva la mamma, Pyramus and Thisbe (IMVAZ i Israely Center of Exelence, Izrael); Šekspir: Soneti, Melanhilični snovi grofa Save Vladislavića, Služavka gospodarica (Narodno pozorište, Beograd); Don Đovani, Viva la mamma (Narodno pozorište, Sarajevo). Ljubav i moda, Milutin Milanković, Pjero mesečar / pesnik Lenc  (Opera i teatar Madlenianum, Beograd), Don Đovani (Kombank dvorana, Beograd), Slepi miš (IMVAZ i Modell Hal Gerard Bachar, Jerusalim i Tel Aviv Museum of Art Hall, Izrael), Kazališni običaji i neuobičajenosti (Hrvatsko narodno kazalište Ivan plemeniti Zajc, Rijeka); Misteriozni stranac / Studije o divljoj guski,Pohvala ljubavi - Tristan i Izolda  (teatar Filodamatika, Rijeka), Karmina Burana (Sava centar, Beograd), Sablazan u dolini Svetog Florijana (koprodukcija Slovenija, Srbija, Bosna i Hercegovina), Metamorfoze, Mara / Sad, (Studentski kulturni centar, Beograd) Sevljiski berberin (produkcija JeNeJArt Beograd)

Prvi solista baleta Narodnog pozorišta, koreograf, pesnik i profesor na Institutu za umetničku igru. Obrazovanje stekao u Muzičkoj školi Isidor Bajić, Baletskoj školi La Sylphide Dobrila Novkov i Baletskoj školi Lujo Davičo. Diplomirani komunikolog i magistar koreografije (stipendista Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije).

Baleti: Viva la vida!; Lisabonska priča; Praznik ljubavi; Balada o mesecu lutalici i Sobareva metla; Alisa u zemlji čuda.

Plesne predstave, instalacije i performansi: Fond Mila i kućni ljubimci; Iza ogledala; My phobia - Pteronophobia; Plesni teatar Gospođe; Igra Save Šumanovića – Beračice; Reminiscencija; Četiri pesme za Tađa; Posle sonata; Sablazan u dolini Svetog Florijana. Dečije predstave: Čarobni pasulj; Legenda o tebi Opere: Melanholični snovi grofa Save Vladisavića; Čarobna frula; Don Đovani; Služavka gospodarica; Bela ruža; Viva la Mamma. Autor je knjiga stihova Praznik srca (1999-2010) i U prisustvu šapata (2013). Jedan je od osnivača i predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije i utemeljivač Nagrade Terpsihora, a glavni i odgovorni urednik publikacije za umetničku igru Stepart.

Nagrade: Narodnog pozorišta, grada Beograda, Nagrade Dimitrije Parlić, Zlatna značka kulturno prosvetne zajednice Srbije i Nagrada za životno delo Filip Višnjić.

Takođe, treba istaći da je i jedan od osnivača prvog i jedinog akreditovanog studijskog programa Instita za umetničku igru, a 2015. godine izabran u zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Dramske i audiovizuelne umetnosti.

Organizator je Međunarodnog seminara za umetničku igru Summer Dance camp Vranje –klasičan balet, savremena igra, joga, hip hop i jazz koji se održava od 2015. godine u Vranju i nagrađen je Sedmoseptembarskim priznanjem grada Vranje.

Na poziv Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije bio je predsednik komisije za dodelu sredstava po konkursu savremeno stvaralaštvo – umetnička igra, a odlukom Skupštine grada Beograda januara 2017. godine imenovan je za Umetničkog direktora BELEF-a.

Profesorka Klaudija Eder incirala je osnivanje programa za usavršavanje pod nazivom Barok vokal 2010. godine, kao svojevrsan koledž za ranu muziku pri Školi za muziku u Majncu, a ovaj ansambl se ubrzo pokazao kao uspešan obrazovni program koji je nastavio da postoji u saradnji sa organizacijom Villa Musica i fondaciji Rhineland-Palatinate.

Ovaj jednogodišnji program pruža mladim operskim i koncertnim pevačima priliku da prodube i obogate svoje iskustvo putem “istorijski informisane prakse”. Pod mentorstvom međunarodno priznatih gostujućih umetnika, učesnici usavršavaju svoje interpretativne veštine stičući samopouzdanje u domenu stila izvođenja,radeći na programu koji podrazumeva dela od renesanse do savremene muzike. Pored umetničkog treninga, pevači iz ovog programa ohrabreni su da kreiraju profesionalnu mrežu koja im otvara put ka daljim angažmanima u međunarodnim krugovima.

Tokom različitih faza projekta, mladi profesionalci imaju priliku da rade sa istaknutim umetnicima, kao što su Andreas Šol (Andreas Scholl), Konrad Junghenel (Konrad Jungänel), Ton Kopman (Ton Koopman), Volfgang Katšner (Wolfgang Katschner), Mihajl Hofsteter (Michael Hofstetter) i Fabio Bonidzoni (Fabio Bonizzoni), koncerti ansambla su, štaviše, uvek veoma dobro primljeni kod publike i kritike. Posebno se ističe turneja koju je ovaj ansambl imao sa Alfredom Bernardinijem i Baroknim orkestrom Evropske unije. Od novembra 2016. Do danas, ansambl Barok vokal je više puta ugostio dirigenta Masakija Suzukija kao gostujućeg umetnika.

Barok vokal je često pozivan na poznate međunarodne događaje, kao što su Švetcingen SWR festival, Kamerna opera Šlos Rajnsberg, Rajngau muzički festival i festival Rahn vokal, a zapažene su i saradnje sa operskim kućama u Frankfurtu, Kelnu i Visbadenu, kao i sa Kampo santo u Rimu.

Ansambl i barokni orkestar  New Trinity Baroque, etablirani   vodeći ansambl za ranu muziku u SAD-u, od nedavno je priznat i kod nas. Osnovan je 1998. godine u Londonu, a prateći svog osnivača, Predraga Gostu, poslednjih dvadeset godina bio je baziran u Atlanti, SAD. Međutim  tokom proteklih pet godina može se reći da učestalije koncertira u našoj zemlji. Od samog početka okupljao je međunarodne umetnike iz različitih krajeva sveta i sarađivao sa mnogim poznatim umetnicima, kao što su sopran Evelyn Tubb, barokni violinisti John Holloway, Florian Deuter i Ilia Korol, blok flautistkinja Marion Vebruggen, čembalista Steven Devine i drugi. Nastupao je u Engleskoj, Finskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Švedskoj i SAD-u na festivalima kao što su: Piccolo Spoleto festival u Čarlstonu, Bostonski festival rane muziku, Festival rane muzike u Amherstu, Festival Sastammala Gregoriana u Finskoj, Varaždinske barokne večeri, Korkyra Baroque u Hrvatskoj i beogradski Festival rane muzike. Ansambl je objavio 10 kompakt diskova – poslednji album sa duhovnim kantatama Dietricha Buxtehudea izdat je protekle jeseni. Više informacija o ansamblu možete pročitati na veb strani newtrinitybaroque.org

Baletski ansambl Transition Dance Company sa Instituta za umetničku igru

Institut za umetničku igru je organizaciona jedinica Fakulteta za inženjerski menadžment u kojoj se izvodi nastava studijskih programa iz umetničke igre. Institut je osnovala grupa eminentnih umetnika, koji su stekli zvanja na poznatim svetskim Univerzitetima u Evropi i Sjedinjenim američkim državama, zajedno s renomiranim umetnicima iz Srbije, s ciljem da prenesu najsavremenije svetske metode dostignute u oblasti umetničke igre budućim umetnicima u Beogradu i Srbiji.

IUI Transitions Dance Company je plesna kompanija nastala u okviru Instituta za umetničku igru namenja pojedincima s visokoškolskim obrazovanjem iz umetnosti koji poseduju najmanje 180 ECTS bodova.IUI Transitions Dance Company se istovremeno bavi obrazovanjem i eksperimentisanjem radi pronalaženja novih oblika koreografskog i igračkog vokabulara, i načina izražavanja misli koje koreograf kao zadatak stavlja pred igrače.

Tokom proteklih akademskih godina majstorske radionice i gostujuća predavanja održali su brojni profesori, koreografi, pedagozi, performeri i balet majstori iz celog sveta. Studenti Instituta za umetničku igru predstavljali su se samostalno ili grupno u okviru brojnih manifestacija, festivala, koncerata i predstava, širom Srbije. Ansambl je nastupao u mnogim renonimiranim salama među kojima se izdvajaju: Narodno pozorište u Beogradu, Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu; Bitef teatru; Pozorištu na Terazijama; Zadužbini Ilije M. Kolarca.